Nabavka i priprema sadnica voća

Nabavka i priprema sadnica voća

Za zasnivanje zasada drvenastih voćaka mogu se koristiti samo sadnice koje ispunjavaju sve standarde predviđene za prvu klasu.

Prilikom nabavke sadnica, posebnu pažnju treba obratiti na njihovu sortnu i zdravstvenu ispravnost, zrelost, starost i razvijenost. Za zasnivanje zasada drvenastih voćaka mogu se koristiti samo one koje ispunjavaju sve standarde predviđene za prvu klasu. – piše Agroklub.com

Prvoklasne imaju dobro razvijen korenov sistem, sa najmanje pet osnovnih žila dužih od 20 cm i nadzemni deo ne manji od jednog metra. Za orah je to 1,5 m ili 2 m, zavisno od toga da li će se deblo koristiti za tehničku preradu ili ne. Prečnik debla iznad spojnog mesta ne bi smeo biti manji od 10 mm. Poželjno je da se na njoj nalazi nekoliko ili više prevremenih grančica, zavisno od tipa. Spojno mesto podloge i nadzemnog dela mora biti dobro sraslo, a pupoljci neoštećeni.

Za sadnice ostalih voćaka, u skladu sa njihovim biološkim osobinama, važe drugačiji standardi. One prve klase kod maline i kupine moraju imati debljinu izdanaka od 8 do 12 mm, visinu zdrvenjenog dela izdanka na visini od 50 cm i kvalitetan koren sa 5 žila dužim od 5 do 10 cm.

Detaljan pregled i što brži transport

Prilikom nabavke i pre pakovanja, treba ih još jednom detaljno pregledati, a onda složiti u snopove od pet, 10 ili 20, u zavisnosti od vrste, sorte, podloge i razvijenosti (razgranatosti). Treba voditi računa da korenov vrat (pravi ili lažni) svih sadnica bude približno na istoj visini. Pakovanje se može obaviti ručno ili mašinski, a najčešće se koriste polietilenske kese (sa ili bez supstrata) u kojima mogu da ostanu sveže duži period.

Za pakovanje se mogu koristiti i slama, kukuruzovina i rogoz. Mogu da se transportuju na različite načine (kolima, kamionom, železnicom, avionom, brodom). Veće količine prevoze se hladnjačama (0 do 1 oC i 90 do 95 odsto vazdušne vlage) ili eventualno kamionima sa ciradom. Ne treba ih transportovati po mrazu, a na odredište ih treba dopremiti što pre, bez oštećenja i potpuno sveže.

Ako su duže vreme prevožene onda njihov koren pre sađenja treba potopiti u čistu vodu i u njoj držati 12 do 24 časa, kako bi se osvežile. Ukoliko se iz bilo kojih razloga desi da se ne posade odmah posle preuzimanja, onda ih treba dobro utrapiti i obezbediti od isušivanja, izmrzavanja, glodara, stoke i neželjenih posetilaca.

Priprema za sadnju

Preuzete i transportovane, moraju se sačuvati do momenta sadnje. Bez obzira na vremenski period od preuzimanja do sadnje, moraju se utrapiti kao što sam naveo, kao da će ostati u trapu duži vremenski period. Prilikom trapljenja treba odvojiti i vidno obeležiti sorte, a ako se jedna sorta uzgaja na više podloga onda odvojiti i podloge.

Nakon preuzimanja, treba ih adekvatno čuvati do sadnje (foto: Shuttesrtock/Natalia Kokhanova)

Radi veće sigurnosti, potrebno je napraviti plan trapa i prekriti ih rastresitom i usitnjenom zemljom do spojnog mesta. Trapljenje može biti i peskom. Ukoliko je preuzimanje obavljeno u jesen i postoji mogućnost da će ostati u trapu tokom cele zime, onda humka treba da bude veća i da ih prekrije iznad spojnog mesta da ne bi došlo do izmrzavanje korena. Tako utrapljene, različitim sredstvima za deratizaciju se štite od poljskih miševa i drugih glodara. Ukoliko to vremenske prilike zahtevaju, povremeno zalivaju.

Ukoliko je koren isušen zbog dugog i nepovoljnog transporta, preporuka je da se osveže potapanjem korena u vodu u trajanju 10 do 12 časova, a u slučaju jače dehidratacije može i duže (do 24 časa).

Najbolje saditi u jesen

Iz trapa treba vaditi i pripremati za sadnju onu količinu sadnica koja se može posaditi u narednih dva do tri sata. Neposredna priprema se sastoji od skraćivanja mehanički oštećenih i izmrzlih korenova. Rez treba izvesti oštrim voćarskim makazama do zdravog tkiva. Neoštećen koren nije potrebno skraćivati, osim u slučajevima kada je suviše dug i može praviti smetnje pri sadnji.

Tako pripremljene, neposredno pre sadnje, treba držati u vodi ili kaši napravljenoj od jednog dela goveđe balege, dva dela ilovače i jednog dela vode. U toku rada, koren se ne sme držati izložen suncu ili vetru.

Najbolji rezultati postižu se jesenjom sadnjom, osim na vlažnim i teškim zemljištima kada se izvodi prolećna sadnja voćnih sadnica.

Podijelite svoje mišljenje sa nama i ostavite komentar