NISAM JEO PREKJUČE, JUČE, A NI DANAS, DRŽIM SE KOLIKO MOGU
Dječak Alen je izgubio oca prije nešto malo više od 40 dana, a njegova majka Azra je u postelji jer joj je, nažalost, dijagnostifikovano maligno oboljenje na tri mjesta.
“Majka mi je bolesna, ima mnogo bolesti, ne mogu ja to objašnjavati. Ona leži, pije lijekove, puna kesa joj lijekova“, kaže mali Alen kroz suze. Iako mu je potrebno gotovo sve, ovaj hrabri dječak ima samo jednu želju.
“Najveća mi je želja da mi mama ozdravi, da se izliječi od tih bolesti“, kaže Alen.
Dok majka Azra pokazuje prazan frižider, Alen kroz plač odgovara na pitanje da li je gladan.
“Jesam, ali mene nije stid da kažem da nemam od čega da jedem. Jednostavno nemam. Nisam ništa jeo ni juče, ni prekjuče, ni danas.
Šta ja mogu? Držim se koliko mogu,“ priča Alen i kroz suze dodaje: “Sebe ne gledam, gledam majku, da njoj bude bolje, to nam je sad najbitnije. Šta sam imao, to sam izgubio, sad moram nju čuvati, a sebe ne moram čuvati“.
Njegova priča nas je ostavila bez teksta i natjerala da shvatimo surovost i bolnu realnost života. (Kurir)
