RAMSKE LEGENDE: Kopčić oko Duvna
Pročitajte novu legendu iz knjige “Ramske legende”, Rajka Glibe
Kopčić oko Duvna
Nekaki cara ratovao, i ovi Kopčić bi pozvat u vojsku. U ratištu došlo je do ruke ovome Kopčiću, da ufati ovoga kralja. I dodje jedan ko kazat ćemo kaplar, otme ga od ovoga.
A oni kralj kaže:“Pričeljade“. Uzme dolamu svoju, odriže od nje komad i dadne svome koji ga je ufatio: »To čuvaj, to će ti valjati«. Dođe podnarednik, pa otme od kaplara, pa narednik od podnarednika, i tako sve redom ga otimala veća šarža, dok ga od paše otme onaj vojskovodja, dodje cara i kaže: »Ja sam ga ufatio«.
Car pita ovoga kralj: »Ko te je ufatio? Je li ovaj?« »Nije patišahu«.
Onda car pusti telala u vojsku, i oni svi po jedan dolazili, koji ga otimali, a kralj kaže: »Nije ni jedan«.
Opet pusti car telala u vojsku, i oni svi po jedan dolazili, koji ga otimali, a kralj kaže: »Nije ni jedan«. Opet pusti car telala u vojsku, neka dodje caru, ko ga je ufatio, i onda dodje oni redov.
A car pita kralja: »Je li te ovaj ufatio?«, Kralj njemu: »Ja mislim, da jest« , i reče Kopčiću: »Daj mi skut, što sam otkinuo od dolame!«. Ovaj izvadi onaj skut, metne ga na dolamu, slaže se.
»Eto patišahu, ovaj me ufatio«.
Onda car pita ovoga: »Što hoćeš, da ti dadnem?«
»Ja vala neću ništa, nego mi podaj zemlje, što ću ja na mome Mlikoti obletiti za dvaes četiri sata«. Kaže mu car: »Budalo, što ćeš letiti, išći drugo, šta oćeš«. A on kaže: »Ništa, nego to. Što ja obletim na Mlikoti, kok je devet godina mlijeko dojio, da moje.« Onda mu car dadne što je htio, ovaj uzo konja, a car dao nalog, da ide za njim kud god on ide. I on onda dodje u Kopčić i preko planine u Duvno, đe se kosilo i kupilo žito, a težeći ga odbijati, da ne ide preko one zemlje. On je iz torbe kruha bacao za biljeg, a za njim ko đendari išli i graničili.
Kad je došao u Varvaru selo, babu pito, što je lijek umornu čovjeku i konju. A baba mu kaže: » Čovjeku umornu lik je kisela mlika, a konju vode dati«, pošto je ona znala, što on radi. I on konja napoji vodom i napije se kisela mlijeka, i tu obadva crkla.
I sad im ima tu turbe, ja sam tu dolazio, ovako je on u turbetu, a ovako mu je konj ukopan, i voda je pod njima, ono korito starinsko. To u Prozoru čut ćeš na više mjesta. I sad se viče: Obišo ko Kopčić oko Duvna.
