VIDEO: Novinarstvo pod pritiskom cenzure i restriktivnih zakona

U sklopu događaja, održana su dva panela na kojima su učestvovali novinari iz Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Razgovarali su o problemima sa kojima se suočavaju novinari i mediji, o pritiscima koje trpe u svakodnevnom radu, restriktivnim zakonima koji prijete da ograniče slobodu govora, ali i o solidarnosti među kolegama.

U panelu na temu “Sloboda medija u različitim okruženjima: Pritisak vlasti, restriktivni zakoni, ekonomski modeli i novinarska solidarnost” učestvovali su Maja Sever, predsjednica Evropske federacije novinara, Kristina Perić, Hercegovina info, Vitomir Ognjanović, Južne vesti, Jovanka Marović, Glas Šumadije i Nikola Morača, Euro Blic, a razgovor je moderirao glavni i odgovorni urednik magazina BUKA Aleksandar Trifunović.

Maja Sever, predsjednica Evropske federacije novinara, rekla je da je cijeli život u novinarstvu gura aktivizam za promjenama

“Na poziciji na kojoj sam, mi imamo obavezu da pišemo saopštenja, da se oglašavamo po raznim pitanjima i problemima kao na primjer ova situacija sa Zakonom o kleveti sa kojom se vi suočavate, ali ja imam potrebu da izađem na cestu i da počnem vikati, protestirati, leći i ne ustati sa poda, dok oni ne shvate da se neke stvari moraju promijeniti. Mislim da trebamo govoriti o svemu onome što nam se dešava. U životu sam imala dana kada sam htjela napustiti novinarstvo, znam mnogo ljudi koji su otišli iz novinarstva, kao i one koji su ugasili sve profile na društvenim mrežama, jer nisu više mogli da čitaju, slušaju te izljeve odvratnoće i zbog toga mislim da se svaki dan trebamo boriti protiv toga, pisati i govoriti o tome, tražiti od političara opet i opet da reagiraju i jednom će morati reagirati”, rekla je Sever.

Ona kaže da sada imamo situaciju na evropskom nivou gdje Council of Europe oslabljuje preporuke i direktive za SLAPP tužbe i to je nešto što će se preliti, kad tad, i na Bosnu i Hercegovinu i Srbiju.

“Svjetsko predsjedništvo oslabljuje prijedlog evropskog zakona o medijskim slobodama. Mislim da zbog toga trebamo izaći na ulice i reći da nas ne zanima što im je predizborna godina i da moraju osigurati okvir da bar imamo nekakve alate da zaštitimo novinare da mogu slobodno raditi. Koliko god se čini da oni to ignoriraju, jednom će nadoć, jednom će se to isplatiti”, poručujuje Sever.

Kristina Perić, Hercegovina info, ističe da su oni u Mostaru na marginama i usamljeni su u svojim borbama

“Više puta smo bili meta napada, i naša imovina i novinari lično. Napade smo prijavljivali policiji i nije se ništa dogodilo. Imamo potpuno politički ovisno županijsko tužilaštvo. Sve naše prijave su po njihovim ladicama, ništa se ne dešava. Mi radimo, mi rasvjetljavamo istinu, razotkrivamo kriminal, fokusirali smo se na istraživačko novinarstvo. Nažalost, nakon toga sve staje. Mi nismo ni suci, ni tužitelji, mi ne možemo nastavljati i njihov posao nakon svoga i u tom pogledu smo najviše zabrinuti, zbog tog kunjanja tužilaštva, pa čak i na nižim lokalnim sudovima zna se čiji su suci. Mi dole pravosuđu ništa ne vjerujemo, kao da nas svaki dan neko može pokositi zbog nekog članka, ali mi smo dovoljno ludi na nastavljamo da dalje radimo”, rekla je Perić.

Jovanka Marović, Glas Šumadije, rekla je da je situacija u Srbiji slična kao i u zemljama okruženja

“U Kragujevcu smo imali jedan period 2014. godine kada je promenjena vlast i kada je došla Srpska napredna stranka i imala sam period kada nisam izlazila iz policije i bili smo suočeni sa raznim vrstama pritisaka. U Srbiji postoji sufinansiranje javnog interesa u medijima, a grad Kragujevac je bio poznat što je bio jedina lokalna samouprava koja šest godina nije raspisivala taj konkurs, pa je došlo do potpunog gašenja svih lokalnih medija. Poslije tog perioda gašenja redakcija mladi ljudi nisu više bili zainteresovani da se bave ovim poslom, tako da sada na Zavodu za zapošljavanje ne možete naći diplomiranog novinara”, rekla je Marović. Dodala je da je u situaciji u kojoj se novinari i mediji nalaze jako je važna solidarnost i saradnja sa kolegama koji su na istoj strani.

Vitomir Ognjanović, Južne vesti, kaže da je na lokalnom novou mnogo teže naći oglašivače koji bi se reklamirali na njihovom mediju, jer se ljudi boje posljedica toga

“Na lokalnom nivou mnogo je teže i raditi, jer postoji veća šansa da novinari kad rade naiđu na nekoga bliskog o kome treba da pišu. Ljudi koji imaju neke svoje biznise iskreno su nam rekli da im ne treba oglašavanje kod nas, jer im to može naneti veću štetu nego što im ta reklama može koristiti. Mnogo više se oseća monopolizacija i javnog novca i bilo kojeg drugog kapitala koji bi mogao da se oglašava na lokalnim portalima. Mi smo u specifičnoj situaciji, jer imamo paralelno biznis iz kojeg su nastale Južne vesti, pa imamo i neki komercijalni prihod. Pokušavamo da saradnjom sa kolegama koji su lokalni i regionalni stvorimo i podršku u smislu ohrabrivanja, jer je lakše kad sa nekim podeliš muku, ali i da tu čitalačku publiku objedinimo i pokušamo da to ponudimo na nacionalnom nivou za oglašavanje”, rekao je Ognjanović.

On je rekao da oni u Južnim vestima imaju nacionalne kampanje i oglašavanje koje je nedodirljivo politički, ali to pokriva samo dvadesetak odsto rada.

“Dobra vest je da dolaze velike multinacionalne kompanije koje su politički nedodirljive i na lokalnom nivou i vide nas kao nekog partnera za oglašavanje. Mi želimo da sve to poguramo i u portale koji su značajno manji od nas i da tako dođemo do nezavisnog izvora finansiranja, odnosno da taj novac ne dolazi od ljudi o kojima mi želimo da pišemo. Mi ne učestvujemo u konkursima ni ministarstava, ni opština, jer nećemo da damo legitimitet tim procesima i da su oni spakovani za određenu ekipu”, pojasnio je Ognjanović.

Nikola Morača, Euro Blic, rekao je da se novinari crne hronike ne ističu, ali je nakon svega što mu se desilo oduševljen podrškom kolega

“Kad sam vidio sve te ljude na Trgu mogao sam reći samo ‘hvala vam’. To mi je dalo snagu. Ono kad osjećaš da ćeš pasti i kad vidiš tu podršku, ideš naprijed do kraja. Kad smo došli u policiju, stalno su spominjali tekst o silovanju koji sam pisao. Tužilaštvo je saopštilo da je osumnjičeni pušten na slobodu i logično je da ćeš kao novinar provjeriti o čemu se radi. Onda nam govore da smo mi odgovorni za komentare na Facebook-u i da smo pisali više tekstova. Ja sam pisao jedan tekst i nisam otkrio identitet žrtve. Tjeraju te do ludila. Uglavnom, nisu mogli da nađu”, rekao je Morača.