Dinamo je pao muški u Milanu. A onaj penal zasigurno je bio dvojben, ali je usmjerio utakmicu
Ne može Dinamo baš svaki tjedan pobjeđivati velikane, europske prvake. Zasad je Chelsea bila dovoljna žrtva, na San Siru je momčad Stefana Polija bila bolja, dosta bolja.
Ali, iako su primili tri komada, Modri nisu razočarali. Jest, ostaje neki dojam da se možda moglo napraviti i nešto više, ovoga puta je nedostajala potpuna koncentracija i kompaktnost linija, onakva kakva je bila protiv Chelseaja. No, u nekim dijelovima sraza pokazali su Čačićevi dečki da se mogu nositi s europskom kremom. Ovoga puta to nisu mogli cijelu utakmicu, imali su previše pukotina u obrani, a i vezna linija nije bila kakva je znala biti. – piše Jutarnji.hr
Dakle, “nije svaki dan Chelsea”, ali Modri sigurno više nisu kao nekad u sudarima s elitom Lige prvaka unaprijed osuđeni na poraze koji su znali biti i katastrofalni. Izgubilo se od favorita, ništa strašno. Ljepše bi izgledalo da nije pao onaj treći gol, ali Bože moj… Sad treba probati protiv Salzburga uzeti koji bod.
Milan je stisnuo gas odmah na startu, rano je momčad Stefana Piolija krenula agresivno želeći što prije probiti Livakovića. Teško su se Modri hrvali s takvim naletima Milana. U prvom poluvremenu bilježili smo uglavnom prilike domaćina, s tim da moramo naglasiti da i nisu bile one koje volimo nazivati “ziceri”. Tek je prošla peta minuta igre, a Tonali je najavio Dinamovu patnju. Njegov udarac završio je preko grede, ali bilo je opasno.
Nekoliko minuta kasnije Giroud nezgodno i jako puca glavom, ali opet je lopta preletjela gredu.
Modri su prvi put ugrozili Milan kad je s nekih 18 metara opalio Ivanušec, ali nije bilo precizno, niti opasno
Taj udarac Ivanušeca je bila tek kratka sekvenca, tek kratki udah zraka u situaciji kad je Milan modrim igračima glavu gurao ispod vode. Mogli su Čačićevi dečki biti utopljeni nakon što je Leao sam izbio pred Livakovića, ali odnekud je “izronio” Moharrami, fantastično je uklizao i izbio loptu kad se činilo da spasa nema. Iranac je ipak Livakoviću bacio pojas za spašavanje.
Ali, nije Livaković dugo bio miran, Bennacer jako puca s dvadeset metara, reprezentativni vratar je siguran, a šezdeset sekundi nakon toga Leao je u akciji, lopta leti preko gola
Dinamo je bio “bombardiran” sa svih strana, ali je odolijevao, kao grogirani boksač koji eskivira udarce suparnike koji ga želi zgaziti i kojemu nedostaje još samo jedan udarac kako bi stavio “točku na i”. I onda opet ukazanje Sadegha Moharramija, probio je bok, pucao, ali vratar Milana je u formi, brani mu taj udarac, Moharrami se primio za glavu, shvatio je da je mogao zabiti na San Siru.
No, opet je to bilo kratko smirenje Milanovih napada, samo tri minute kasnije ponovo je Giroud u akciji, ali opet mu se Livaković mogao nasmijati, obranio je bez problema. I tako, malo po malo, nervoza je počela kucati na vrata domaćih. Počeli su prigovarati sucu, mahati rukama gotovo na svaku odluku…
Baš u tim trenucima Milanove nervoze jer im napadi nisu donijeli ništa jer su ipak djelovali sterilno, mogao je zabiti Mislav Oršić. Opet je krenuo u onu svoju akciju s lijeve strane, pucao desnom, ali zamalo je to prošlo kraj vratnice. Na drugoj strani opalio je Saelemaekers, ali Livaković je to “skinuo” bez problema.
Foto: MATIJA DJANJESIC CropixI kada se činilo da će Modri na poluvrijeme otići s nulom, stigao je neugodan udarac koji je Dinamo oborio s nogu. Josip Šutalo je skrivio jedanaesterac nad Leaom, nama se činilo nepotrebno, ali događa se. Giroud je zabio…
Jedna nesreća nikad ne dolazi sama, Dinamo je upratila druga već na startu druge dionice, glavom je pogodio Saelemaekers i priča na San Siru je izgledala završena.
Ali, nikad nije gotova dok Dinamo ima tog sjajnog golgetera Oršića. Petković i on odigrali su futsal akciju, Orša je zabio još jednom velikanu.
Ipak, na kraju je treći put zabio Milan, ovoga puta stvarno je bilo gotovo.
