Iz knjige Ramske legende: Ramska kraljica

RAMSKA KRALJICA

Na dnu Prozora izdiže se visoko  jedan brig.  On je odsvuda opasan kamenim liticama i na njega se može popeti samo s jedne strane ( oni učeni tu stranu zovu sjevernom, nu ti vidi) uskom kozijom stazom. Čovik mora paziti da se ne skotura u provaliju.

Na vrhu briga je zaravan  na kojoj je u davna vrimena sagrađen stari grad. Kažu da je to bio tvrd grad sa zidovima uokolo debelim dva metra, sinko moj. Ljudi su mu dali ime Studenac, možda zato što je tu zimi hladno zbog snažnih vijavica koje ga ubijaju s Makljena.

U gradu opasanom visokim i debelim zidinama bila je, Bog te pito otkad i od kojih vrimena, vojska, a u kuli u koju se moglo samo ući priko mosta koji se noću podizao ( sadana školci takim most zovu viseći most), a neka ga, brate, zovu kako im drago, ali taj most se čim se smrkne dizo na čekrk i u kulu nitko nije mogao ući taman da mu se o glavi i životu radilo.

U toj kuli u zlatna vrimena živio je kralj i ramska kraljica sa svoji dvoje dice. Građani su živili ispod kule i grada u naselju kojemu dadoše ime Podgrađe. Tako se i danas zove. A i je stvarno pod gradom.

Dušmani su u stara vrimena često nalićali na Ramu, ruka im se dušmanska osušila. Pičali su mi stari ljudi da im je netko iz starih knjiga čito da su ti dušmani često osvajali Ramu ali nikada i stari grad Studenac. Tvrd grad, bolan, pa nemere, jašta! Nije njega ramska kraljica džaba odabrala za svoju pristolnicu.

Jednom je tako silna dušmanska vojska u strašnom jurišu na konjima osvojila Ramu. Čija je vojska? Bog sam zna! Ali po mome to bi najprije mogla biti turska vojska, sime joj se umelo.

Došla sila vojske, moj brate, i ušatorila se oko Studenca, a bilo ji, dite moje drago, vele, ko gamadi. Ne mogu osvojiti grad, a nećče da iđu dalje, vrag ji, tamo njih, odnijo. Vidi, siroma kralj, da mu ponestaje rane i vode i vojnici mu, žalosna ti majka ne bila, počeše umirati od gladi. On misli, misli, što će i kako će i kasno noću naredi da mu konja potkuju s grifovima i pločama na prve noge naopačke okrenutim. Dušmani će ujutru opaziti trag ali je konj naopačke potkovan i to će ih privariti jer će misliti da je kralju došao glasnik, a ne da je kralj umakao iz grada. Ako doznaju da je kralj umako, navalili bi dušmani s vojskom i grad osvojili.

U mrkloj noći kralj je tako umakao neopažen. Želio je zatražiti pomoć, dovesti pojačanja i napadom s leđa i iznenada poraziti golemu dušmansku vojsku.

Dok je kralj skupljao vojsku, dušmani su na nagovor jedne babe iz Dedića prisikli vodovod za grad koji su dobri ljudi napravili davno, davno, to nitko ne zna kad je to bilo, A voda kleta hladna i dobra ko što u Rami voda zna biti dobra, ven tako. Baba im je rekla da tri dana daju konju zobi i ne poje ga, a onda da ga povedu širokim krugom oko grada i gdje konj zakopa nogom tu neka kopaju dublje i pronaći će civi od vodovoda.

I nu ti vidi. Dušmani kopaj ovde, kopaj unde, uzrovali sve oko, i nađoše, moij brate, civi, ali te civi nisu drvene, nisu ni kamene, već od pečene gline. Dušmanbi izvadiše nekoliko civi sve u čudu kakvi su to bili majstori da tako lipo i dobro postave te civi da vodu ne puštaju. Grad ostade bez vode.

Vidi kraljica da se kralj ne vraća, a vojska masovno umire od gladi ižeđi. Vojnici od gladi padaju u nesvist, trese ji groznica, buncaju, od jakih momaka ostale samo skeleti kostiju, lišće s drveća ( bilo je među zidinama nekoliko stabala) sve su ko koze obrstili i sada brste koru. Jedan od drugoga krišom vojnici od muke počeše jesti ljudsko meso s mršavih umrlih vojnika.

A kraljica nešto vidi, nešto ne vidi, a o svemu sluša od podanikai srce joj se steže da pukne, a puknuti ne može, ne zna jadna što li će kako li će?

Jednog jutra potribi sve od hrane po kuli i dade da se odnese vojnicima. Svojoj dici, sinu i kćerkici nije ostavila ništa, baš ništa. Vojnici se obradovaše hrani svi, a ne mogu da skuže da, ako bi se na sve podililo, ne bi svakom moglo doć ni po zalogajčić.

Netko je kroz vojsku pronio glas da kraljica ništa od hrane nije ostavila sebi i dici. U vojsku se naseli strah. Nitko nije htio ni škrame pojesti od onoga sto je kraljica spremila. Strah ti je sinko, nešto najgore kada čovikom ovlada.

Siroti vojnici da bi malo obeselili kraljicu počeše pivati tiho pa sve glasnije. Uzalud. Kraljica se boji za muža kralja da možda nije pao u ruke dušmanina. Sva očajna skovala je plan da u naramak uzme svoji dvoje dičice i skoči s kule u provaliju. Unda se sitila da s kule skoči ne bi bilo dobro je će mrtva tijela nje i njezine dice vidjeti njezini vojnici, a unakaziti će ih dušmani oko grada njihova smrdljiva vojska.

Čekala je da se naoblači i da bude mrkla, crna noć, da se ne vidi prst prid očima. I dočekala je. Oko ponoći prvo je budila kćerkicu ričima :

• Ajde, cura moja draga, ajde s mamom.
• Kuda, mama, kroz san dite veli njoj.
• Ideš, oko moje, s mamom na onaj svit. Bog tako hoće.
• Koji svit, mama, je li u Podgrađe?
• Je, sunce moje, je, ajde spremit će te mama.

Dok kraljica budi svoju curicu, sin sanja i snu priča:

• To, tataaaa. Ti si, tata, najjači. Eheeeee, najjači moj tata. Nitko mu ništa nemere, eheeee!

Kraljica meko drmusa sinčića da se probudi,

• Di je tata, pita mali i trlja oči.
• Dolazi, sine, dolazi.
• Upali sviću mama da ga vidim.
• Ne smimo, sine, paliti sviću radi dušmanske vojske, nego se ti začas obuci pa ćemo na zidine grada i sidit ćemo tamo dok se ne svane i tata ne uđe u grad.
• Kuda će ući, mama?
• Ima sine doli ispod nas jedan ulaz za koji nitko ne zna osim tate i mene.
• Diži se , oko mamino, diži se, šta se protežeš toliko?
• Idemo na zidine grada da ne okasnimo.

Mrkla noć i teška ko mora. Tišina na sve strane. Kraljica uzima svoji dvoje dice ispod pazuha, moli stražara da joj spusti most da  priđe u grad. On pokorno izvršava naređenja. Kraljica ulazi tiho. Naređuje stražama da se grupiraju s one druge strane s kje nije litica da bolje i lakše pripaze da vojska ne počne da se penje uz zidine. Tako ostaje sama. Prikrsti se i Bogu pomoli. Pennje se na zidine. Dici govori da gledaju u mrak i da će ugledati tatu, a onda naglo skače s dicom u ponor Ponira.

Kralj se vratio s velikom vojskom i porazio dušmane. Ramu je oslobodio, ali je ostao bez obitelji . Tijela kraljice i njezine dice poslije boja nisu mogli pronaći od silnih leševa ljudskih i konjskih.

Baba izdajica je kažnjena smrću, a narod otada priča: „Pokleto je Dedića koljeno.“ 1

Stari grad Studenac smješten je s desne strane južnog ulaza u Prozor, status grada Studenac, sada Prozor, dobio je u srednjem vijeku. Tu su  povremeno svraćali bosanski, hrvatski i ugarski kraljevi i ugledna vlastela. O posjeti kralja Tvrtka ostali su i pisani tragovi. Danas su sačuvani samo temelji gradskih zidina i gradska kula. Turci su osvajanjem Rame razrušili grad, onda poravnali gradske bedeme do visine koja je njima odgovarala i na istom mjestu od kamena i pretežito od drveta sagradili novi grad – tursku utvrdu koja je u kasnijim ratovima spaljena.

Nekoliko usmenih naratora tvrdi kako je kraljici bilo ime Milica,m drugi kažu da se zvala Jelena, a starica Janja Dolić (80) godina od koje smo legendu zabilježili ne govori o imenu kraljice, a nakon ispričane legende pripominje nam : >> Tako je sve to meni moj did pričo, kako ja tebi sadana pričam.<<