Hrvatska pobjednički kroz pakao Burse, Kovačić utrpao dva komada, Livaković briljantan

Nakon uvodnih minuta u Bursi, apsolutno, pred oči je sjelo ime i prezime Gorana Ivaniševića. Iako i Marina Čilića, ako vam je generacijski bliži. Veliki šampioni imali su tih dana, živcirali nas do beskraja, a baš u Bursi “vatreni” su ispočetka bili njihova personifikacija: lopta iz zadnjeg, ili srednjeg reda – protivniku, ili u bunar. Pa krenemo s boka, zapletemo se u tursku mrežu. Onda i Modrić uzme loptu, ali u ništa.

Strašno je, iskreno, izgledala Hrvatska tih prvih cca pola sata utakmice s Turskom

Istina, i domaćin je bio nabrijan i željan velikog skalpa, međutim više je bilo do nas, nego njih, pišu Sportske.jutarnji.hr

Za razliku od Čilića i Ivaniševića, Dalić je, ipak, na kraju terena imao Livakovića, koji je čuvao potencijalne, suparničke “winnere”, a kada smo se malo konsolidirali, onda smo stvorili akcije koje su nam ubrzo donijele prednost, i to na “servisu” suparnika: naime, u 20. minuti Šutalo dugačkim dodavanjem pronalazi Stanišića koji odmah gura Pašalića u prostor, veznjak Atalante odigrava dupli pas s Perišićem, da bi potom iz drugog plana natrčao Kovačić i matirao turskog vratara Gunoka za 1-0, za onaj “winner” koji se čekao. U tome času, imali smo “break” viška…

Ipak, Turci i dalje napadaju, a mi u otvaranju napada i dalje griješimo – netipično s doduše umornim Modrićem u jednoj od glavnih uloga – ali Turska ipak nije, nasreću, ta klasa da nas kazni, pa u dodatak prvoga poluvremena ulazimo s mišlju neka “izdržimo”, no jaki domaćin u defenzivi se gubi pa u nadoknadi Modrić spretno reagira i s centra gura Pašalića u kontru koji probija lijevi bok i gađa iskosa, da bi nakon obrane Gunoka Kovačić natrčao i poentirao drugi puta…

Dojam je drugačiji, ali nakon prvoga dijela na semaforu stajalo je 2-0 za Hrvatsku. Sada imamo i “set”

Izuzev naših grešaka, Stefan Kuntz, očito, Turcima je dao potpunu slobodu, koja je, izgleda, mučila naše: naime, samo u prvom poluvremenu imali su Turci čak 18 pokušaja, i 13 uspješnih driblinga, dakle svojevrsni “free style” nogomet koji je naše mučio, no s vremenom, i s dva “breaka” i setom u džepu, domaćin je padao, a mi smo dobivali na snazi.

Ali, za razliku od subote, kada smo bili dominantni i imali 1-0 s Walesom, što nas je činilo fragilno sigurnim, ovdje smo imali 2-0, uz neki grč da jedan gol mijenja sve. Nogomet je čudesna igra…